Vino je dar koji se rađa na trsu.

Taj naizgled krhki trs pod nebeskom kapom, duboko povezano sa zemljom stvara grozd koji vinogradara pretvara u vinara.

 

U tom trenutku cjelogodišnji trud i znanje oblikuju tako željeno vino.

 

 

 

 

 

Kad škare nježno formiraju trs koji još miriši lanjskom berbom vinogradaru su u mislima grozdovi koje će dati.

A kad trs povijen pusti ”suzu”,novi ciklus započinje.

 

 

 

Ta čista, iskonska suza vraća se u zemlju iz koje posta i koju umiva.

 

 

I kupa se trs u suncu uz poneku kap  kiše. 

Uz brižno oko što gledati zna i nježnu ruku što usmjeri put, trs kao da hvala šapne usput.

I sve buja i raste i stremi u neki visoki nebeski put.

I prve bobe jutrom se stvore , kao da kažu i mi smo tu.

 

 

 

 

 

I znanja i truda sad treba, sad treba mu dati.

 

Da sunce ga miva, a rosa da poji.

 

 

 

 

I svakoga dana gledati ga treba.

 

 

 

 

A vinogradi ko slika.

 

I sokove voćne kroz sunčani trak, znalac pomno gleda, a pokojom bobom pogostiti se da

 

 

 

 

 

 

I opet škare su tu, i graja i veselje i hvala za rad i hvala za trud.

 

Svakog dana gledat i kušati treba, a to radi samo onaj koji zna.

 

 

I u društvu dobrom popit koju kap.

 

A za moju dušu uz kapljicu koju ide i …